Галаћанима

Посланица

Галаћанима

¹ Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, ² и сва браћа која су са мном,

црквама у Галатији:

³ милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, ⁴ који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, ⁵ коме слава довека. Амин.

Нема другог еванђеља

⁶ Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, ⁷ које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. ⁸ Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. ⁹ Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.

¹⁰ Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.

Павла је позвао Бог

¹¹ Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. ¹² Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.

¹³ Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. ¹⁴ У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. ¹⁵ Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења+ 1,15 од рођења Или: од мајчине утробе. одвојио и позвао својом милошћу ¹⁶ да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким+ 1,16 ни са ким Дословно: са телом и крвљу. посаветовао, ¹⁷ нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.

¹⁸ Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом+ 1,18 Кифом То јест: Петром., па сам код њега остао петнаест дана. ¹⁹ Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата. ²⁰ (Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.) ²¹ Потом сам отишао у Сирију и Киликију. ²² А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали. ²³ Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!« ²⁴ И славили су Бога због мене.

Апостоли признају Павла

¹ Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. ² Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. ³ Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. ⁴ А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. ⁵ Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.

⁶ Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. ⁷ Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. ⁸ Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. ⁹ Када су Јаков, Кифа+ 2,9 Кифа То јест: Петар; исто и у 11. и 14. стиху. и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – ¹⁰ само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.

Павле се супротставља Кифи

¹¹ А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. ¹² Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника+ 2,12 обрезаних верника То јест: верника Јудеја.. ¹³ У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.

¹⁴ Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља+ 2,14 да се не понашају … еванђеља Дословно: да не ходају право за истином еванђеља., рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«

¹⁵ Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, ¹⁶ знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.

¹⁷ Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! ¹⁸ Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. ¹⁹ Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. ²⁰ Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. ²¹ Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.

Вера или Закон

¹ О, неразумни Галаћани! Ко ли вас је опчинио? Вас, пред чијим очима је Исус Христос јасно осликан као распет! ² Само ово желим да сазнам од вас: да ли сте Духа примили на основу делâ Закона или на основу вере у оно што сте чули? ³ Зар сте толико неразумни? Почели сте у Духу, па зар да сада завршите у телу? ⁴ Зар сте узалуд онолико препатили? Ако је заиста било узалуд! ⁵ Да ли, дакле, Онај који вам даје Духа и чини међу вама дела силе, то чини због делâ Закона или због вере у оно што сте чули?

⁶ Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«+ 3,6 1. Мојс 15,6⁷ Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови. ⁸ А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«+ 3,8 1. Мојс 12,3; 18,18; 22,18⁹ Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.

¹⁰ Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«+ 3,10 5. Мојс 27,26¹¹ А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«+ 3,11 Авак 2,4

¹² Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«+ 3,12 3. Мојс 18,5¹³ Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво«+ 3,13 5. Мојс 21,23 – ¹⁴ да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.

Закон и обећање

¹⁵ Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. ¹⁶ А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«+ 3,16 1. Мојс 12,7; 13,15; 24,7, подразумевајући једнога, а то је Христос. ¹⁷ Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. ¹⁸ Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.

¹⁹ Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. ²⁰ А посредника нема где је само један – а Бог је један.

²¹ Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. ²² Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.

²³ А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. ²⁴ Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. ²⁵ А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.

Божији синови

²⁶ Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. ²⁷ Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. ²⁸ Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. ²⁹ А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.

¹ Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега, ² под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац. ³ Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света, ⁴ а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом, ⁵ да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови+ 4,5 да постанемо синови Дословно: да примимо усињење.. ⁶ А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба+ 4,6 Аба на арамејском језику значи »оче«., Оче.« ⁷ Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.

Павлова брига за Галаћане

⁸ Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису. ⁹ А сада, пошто сте упознали Бога – боље речено: пошто је он упознао вас – како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете? ¹⁰ Славите дане и месеце и доба и године! ¹¹ Бојим се за вас – да се можда нисам узалуд трудио око вас.

¹² Молим вас, браћо, постаните као ја, јер сам и ја постао као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. ¹³ Знате да сам вам први пут проповедао еванђеље док сам био болестан. ¹⁴ Иако је моја болест за вас била искушење, нисте ме ни презрели ни попљували, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. ¹⁵ Где је, дакле, та ваша радост? Јер, сведочим вам: да сте могли, своје бисте очи извадили и дали их мени. ¹⁶ Зар сам вам постао непријатељ зато што вам говорим истину?

¹⁷ Они други се веома труде око вас, али не ради добра. Желе да вас одвоје, како бисте се ви трудили око њих. ¹⁸ Добро је увек се трудити око добра, а не само док сам ја присутан међу вама, ¹⁹ децо моја, коју поново у трудовима рађам док се Христос у вама не уобличи. ²⁰ Волео бих да сам сада с вама, да другачије с вама разговарам, јер сам због вас у недоумици.

Сара и Агара

²¹ Реците ми, ви који желите да будете под Законом: зар не чујете шта Закон каже+ 4,21 зар … каже Дословно: зар не чујете Закон.? ²² Јер, записано је да је Авраам имао два сина: једног од робиње и једног од слободне жене. ²³ Али, онај од робиње је рођен као сви људи+ 4,23 као сви људи Дословно: по телу; исто и у 29. стиху., а онај од слободне на основу обећања.

²⁴ То све има и пренесено значење, јер те две жене представљају два савеза. Један је са Синајске горе и рађа децу за ропство – то је Агара. ²⁵ А Агара представља Синајску гору у Арабији и одговара данашњем Јерусалиму, јер робује заједно са својом децом. ²⁶ Али, онај Јерусалим који је на небу+ 4,26 на небу Дословно: горе., слободан је – он је наша мајка. Јер, записано је:

²⁷ »Радуј се, нероткињо, ти која не рађаш,

кличи и вичи, ти која не знаш за трудове.

Јер, више деце има усамљена

него она која има мужа.«+ 4,27 Ис 54,1

²⁸ А ви сте, браћо, као Исаак, деца обећања. ²⁹ И као што је у оно време онај који је рођен као сви људи прогањао онога који је рођен снагом Духа, тако је и сада. ³⁰ Али, шта каже Писмо? »Отерај робињу и њеног сина, јер син робиње неће бити наследник са сином слободне.«+ 4,30 1. Мојс 21,10³¹ Стога, браћо, нисмо деца робиње, него слободне.

Слобода у Христу

¹ Христос нас је ослободио за слободу. Зато чврсто стојте и не дајте се поново под јарам ропства.

² Ево, ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам неће бити ни од какве користи. ³ И поново јемчим сваком човеку који се обреже да је дужан да извршава сав Закон. ⁴ Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да се оправдате Законом; отпали сте од милости. ⁵ Ми, наиме, кроз Духа, на основу вере, ишчекујемо праведност којој се надамо. ⁶ Јер, у Христу Исусу не вреди ни обрезање ни необрезање, него вера која је делотворна кроз љубав.

⁷ Добро сте трчали. Ко вас је спречио да се покоравате истини? ⁸ Та побуда није од Онога који вас позива. ⁹ Од мало квасца све тесто ускисне. ¹⁰ Ја сам уверен за вас у Господу да нећете другачије мислити. А ко вас збуњује, биће за то кажњен, ма ко да је. ¹¹ Ако ја, браћо, и даље проповедам обрезање, зашто ме и даље прогоне? У том случају је укинута саблазан крста. ¹² Волео бих да се и ушкопе ти који вас подбуњују!

Живот у Духу

¹³ Ви сте позвани на слободу, браћо. Само, немојте да ваша слобода буде изговор за тело, него у љубави служите један другом. ¹⁴ Јер, сав Закон је садржан у једној јединој изреци – у овој: »Воли свога ближњега као самога себе.«+ 5,14 3. Мојс 19,18¹⁵ Али, ако наставите један другога да уједате и прождирете, пазите да један другога не уништите!

¹⁶ Хоћу да кажем: живите у Духу, па нећете удовољавати пожудама тела. ¹⁷ Тело жуди против Духа, а Дух против тела. Јер, то двоје се једно другом противе, па не чините оно што бисте хтели. ¹⁸ Али, ако вас води Дух, нисте под Законом.

¹⁹ А дела тела су очигледна. То су блуд, нечистота, разузданост, ²⁰ идолопоклонство, врачање, непријатељства, свађе, љубомора, љутња, сплеткарења, раздори, странчарења, ²¹ завист, опијање, банчење и њима слична. Упозоравам вас, као што сам вас већ и упозорио, да они који тако нешто чине неће наследити Божије царство.

²² А плод Духа је љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброта, верност, ²³ кроткост и уздржљивост, и против њих нема закона. ²⁴ Они који припадају Христу Исусу распели су тело са његовим страстима и пожудама. ²⁵ Ако живимо у Духу, онда се по Духу и равнајмо. ²⁶ Не будимо сујетни, не изазивајмо један другога, не завидимо један другом.

Чинимо добро свима

¹ Браћо, ако неко и буде затечен у неком преступу, ви који сте духовни исправите га у духу кроткости. Само, чувај се, да и ти не паднеш у искушење. ² Носите бремена један другога и тако ћете испунити Христов закон. ³ Јер, ако неко мисли да је нешто – а није ништа – самог себе заварава. ⁴ Свако треба сâм да испита своје дело. Тада ће моћи да се поноси самим собом, не поредећи се са другим, ⁵ јер свако треба да носи свој терет.

⁶ Онај кога уче Речи треба сва своја добра да подели са својим учитељем.

⁷ Не заваравајте се: Бог се не да исмевати. Јер, што год човек сеје, то ће и жњети. ⁸ Ко сеје у своје тело, из тела ће жњети распадљивост. А ко сеје у Духа, из Духа ће жњети вечни живот. ⁹ Не посустајмо чинећи добро, јер ћемо, ако не клонемо, жњети у право време. ¹⁰ Стога, дакле, док имамо прилику, чинимо добро свима, а пре свега браћи по вери+ 6,10 браћи по вери Дословно: онима који припадају породици вере..

Не обрезање, него ново створење

¹¹ Гледајте коликим вам словима, својом руком, пишем.

¹² Они који хоће да се праве важни телом терају вас да се обрежете, али само зато да не би били прогањани због Христовог крста. ¹³ Па ни сами они који се обрезују не покоравају се Закону, а ипак хоће да се ви обрежете, да би се хвалили вашим телом. ¹⁴ А ја не дај Боже да се ичим хвалим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, кроз кога је свет распет мени, а ја свету. ¹⁵ Јер, ни обрезање ни необрезање није ништа, него ново створење. ¹⁶ Мир и милосрђе свима који се држе овог правила и Божијем Израелу.

¹⁷ Убудуће нека ми нико не досађује, јер ја на свом телу носим Исусове белеге.

¹⁸ Милост нашега Господа Исуса Христа с вашим духом, браћо. Амин.